Samopouzdanje predstavlja način na koji vidimo sebe, mislimo o sebi i vrednost koju dodeljujemo sebi kao osobi. Na samopouzdanje značajno utiče podsticanje okoline i uticaj drugih. Da se podsetimo da do devete godine od ljudi koji su autoritet, kongruentno dobijamo informaciju od roditelja. Sve što je pozitivno je pozitivno,ili sve što je negativno je negativno.
-Od devete godine kritički um se formira za prelaz informacije iz svesnog u podsvesni um.Ono što treba naglasiti je da posle devete godine kada informaciju više puta primimo na isti način,prolazi kroz kritički um i dobijamo „JA SAM TAKAV„.Skoro svakome od nas je u nekom trenutku bilo nametnuto ono čuveno „što ne možeš kao…““zašto nisi kao…““vidiš kako on može i kako je super,a ti…?“
-Svaka ta rečenica u nama pojačava osećaj nesigurnosti ma koliko onaj koji upućuje imao dobru nameru.Neretko u takvim situacijama osoba se zatvara u sopstveni svet.Takva reakcija na duže staze dovodi do toga da prestajemo da budemo svesni sebe,svojih kvaliteta,emocija,svojih talenata i svojih potreba.Uklapajući se u društvene norme,učeći od malih nogu da budemo pristojni,vaspitani i da se ugledamo na mirnu decu,na dobre đake,da nam roditelji budu primer,da sve moramo da zaslužimo.Gubimo deo sebe,gubimo svoje pravo samopouzdanje.
Ispunjavajući tuđa očekivanja dovodi do toga da počinjemo da gledamo,i gledamo sebe tuđim očima.Kod takvih osoba nemir i strah postaju njihovi verni i životni saputnici.
Važno je razlikovati lažno od pravog samopouzdanja.
Lažno samopouzdanje-zasniva se na vrednovanju sebe u odnosu na druge,poredeći se sa drugima ove osobe su često nezadovoljne.Imaju potrebu da su stalno u pravu,podižu svoju cenu omalovažavajući druge.Osobe sa lažnim samopouzdanjem često osećaju da su na meti drugih,umeju da budu agresivne,važne su im pozicije i titule,demonstriraju svoju silu.To je lažna sigurnost,prisutna je neprestana borba za poziciju u društvu,na poslu,i u porodici.
Pravo samopouzdanje-zasniva se na tome kako Vi doživljavate sami sebe,ne zavisi od drugih ljudi i okolnosti.Osobe koje poseduju pravo samopouzdanje nemaju strah od tuđeg mišljenja,javnog nastupa,kritike drugih,ne strahuju da će biti odbačene ili ponižene.Osećaju se spokojno,ispunjeno, ne teže fasciniranju drugih,nisu u komfliktu sa sobom,i ne gledaju sebe tuđim očima.
Samopouzdanje je veoma važno,ali naravno da nije dovoljno da nas učini dobrim i uspešnim.
Samopouzdanje koje imamo i negujemo treba da bude zasnovano na realnoj osnovi na stvarnim,a ne imaginarnim kvalitetima.Poželjno je sagledati svoje stvarne sposobnosti i mogućnosti,postaviti ciljeve koji su realni i ostvarivi,i na taj način izbeći neuspeh izazvan pogrešnom procenom i njegov uticaj na naše samopouzdanje. Moramo znati šta želimo,ali i šta možemo.
Svako od nas je imao priliku da primeti situacije u kojima su obrazovani,inteligentni,vaspitani,atraktivni ljudi,a opet ne uspešni i ne sretni…Nemoguće je ne zapitati se šta te ljude koji imaju sve te potencijale koči i sputava u ostvarenju svojih ciljeva.Sa druge strane imamo osobe koje i pored svojih mnogobrojnih mana i nedostataka uspevaju na mnogim životnim poljima.Prva grupa ima nedostatak samopouzdanja,dok drugoj ne manjka samouverenost.
Iz svega navedenog možemo zaključiti da su osobe sa niskim ili lažnim samopouzdanjem nesigurne,uznemirene,anksiozne...Ono što upravlja samopouzdanjem su emocije,kada promenimo emocije menjaju se i misli.Promena misli i emocija se uči,a naučeno se vežba,trenira da bi se ustalila promena.
Hipnoterapija je terapija koja nam omogućava da treniramo,vežbamo,prolazimo kroz istu situaciju dok nam to ne postane mehanika.
Sigurnost je sposobnost da se nosimo sa neizvesnošću,verujemo da će sve biti u redu,sigurni smo da bez obzira na to šta će se desiti znamo kako da sa tim izađemo na kraj.
Naučite ceniti sebe,pa će vas i drugi ceniti!
