porodica

Ja nisam dovoljna /an, je osećanje koje nas prati kroz ceo život i ispoljava se u privatnom i profesionalnom zivotu: kroz  karijeru, ljubav,  u zdravlju, hobijima, odnosu sa porodicom, decom. Ovo osećanje nam nije urođeno. Obično ga stičemo još na ranom uzrastu, slušajući i gledajući roditelje, nastavnike, koji takođe imaju ova osećanja, ili kada nas ponižavaju,vređaju, omalovažavaju, kada, ma šta da radimo, nisu zadovoljni i nikada ništa nije dovoljno dobro, ili kada nas podcenjuju, govoreći nam da mi to nismo u stanju da uradimo, ne zanamo kako treba.

 Naravno, roditelje ili vaspitače ne treba kriviti, jer su i oni preslikali ovakva osećanja i razmišljanja od nekoga drugog i ne znaju drugačije. Roditelji veoma često i nisu svesni svojih grešaka. Sve što rade, smatraju da „baš tako treba“, ili kažu:“I mene su moji roditelji vaspitavali isto kao i ja tebe, pa šta mi fali?“A da li je baš tako?

Do čega nas može dovesti ovakvo ponašanje?

 Ovakvo ponašanje može od nas stvoriti nesigurne osobe, kada usvojimo model ponašanja i razmišljanja po kome nikada sebi nećemo biti dovoljni, odnosno, dovoljno dobri. I da ne zaslužujemo ljubav, pažnju, novac, dobar život, uspeh, sreću. Često se osobe koje se ovako osećaju ili preterano „trude“ ili pokazuju minimun interesovanja za bilo šta. Streme i daju svoj maksimum da završe visoke škole, budu najbolji studenti, da dobiju najbolja radna mesta i da su visoko kotirani u društvu, i pored svega, opet su nezadovoljni. Zašto? Zato što su tako naučeni, zato što je u njhovu podsvest usađeno da oni nikada neće biti dovoljno dobri. I baš iz tog razloga oni će imati opsesivnu potrebu da budu najbolji drugima, ali sobom nikada neće biti zadovoljni. Ustvari, oni u svojoj podsvesti traže odobravanje i prihvatanje od one osobe, koja im je nametnula ovakava osećanja i razmišljanja.

Druga grupa ljudi su oni, koji se nikada „ ne trude“, koji rade samo onoliko, koliko je neophodno, koji deluju nezainteresovano i bezvoljno. Zašto se oni ovako ponašaju? Oni su takođe usadili u svoju podsvest osećanje da nisu dovoljno dobri, i ma šta da urade, to nije dobro, nije dovoljno. Obično su im roditelji govorili da sve moze bolje, da su neznalice,da nikada ništa neće dobro raditi, da oni ne zaslužuju, itd. Zato su oni, još kao mali „bukvalno“ shvatili i urezali ove reči, i prestali su da se trude, smatrajući da oni ne mogu, ne znaju, ne umeju, da jednostavno niučemu nisu dobri.

Često su ovakve osobe usamljene, i kada su uspešni, oni su nezadovoljni, osećaju da to nije dovoljno dobro. Čak i kada ih hvalimo, njima je neprijatno, jer imaju nizak nivo samopouzdanja i samopoštovanja. Smatraju da uvek može bolje, uvek može više.

Odnosi u relacijama takođe mogu predstavljati problem.Uglavnom biraju partnera po modelu njihovih roditelja, koji je takođe večito nezadovoljan ili se oni, sami osećaju nesigurno da se opuste, pokažu emocije, smatrajući da to ne rade na pravi način ili poklanjaju previše pažnje partneru, da ne bi bili ostavljeni i povređeni, što upravo izaziva kontra efekat. Takođe, to mogu biti i osobe koje često menjaju partnere, ne zadržavaju se dugo u vezama.

U socijalnom funkcionisanju sa prijateljima, ne znaju da se opuste, šale, uglavnom su povučeni i strahuju da ne kažu ili urade nešto, kako ne bi bili predmet pošalica ili ismejani. Nikada nisu zadovoljni svojim fizičkim izgledom, jer uvek može bolje. Ovakva osećanja kod mladih devojaka znaju da dovedu do problema u ishrani, jer one podsvesno reflektuju ova osećanja nedovoljnosti na svoj fizički izgled. A nezadovoljstvo fizičkim izgledom dovodi do potrebe za dijetama, tako da može prerasi u anoreksiju ili bulimiju.

Rešenje problema.

Pošto smo ovo osećanje „ ja nisam dovoljna/an“ i „ ja ne zaslužujem“ skladištili duboko u našoj podsvesti, tamo gde se nalaze sva naša potisnuta i naučena osećanja, sve reakcije, koje smo stekli od rodjenja do danas, i mi nismo u stanju da se izborimo sa njima, tada možemo izabrati hipnoterapiju ili peat metod, kako bi uspešno rešili ove, zamišljene probleme,kako bi se osećali upravo onako kako želimo da se osećamo, da rešimo emocionalne blokade. Jer svi zaslužujemo da budemo srecni i da živimo jedan ispunjen život, zato što je svako od nas dobar, upavo onakav kakav je.

Da bi to razumeli, navešću jedan primer: Često smo svi imali priliku da vidimo gojaznog muškarca ili ženu, koji su srećni, ispunjeni, zadovoljni. Jednom rečju sve im dobro ide. Gledajući takvu osobu, i poredeći se sa njom, vi koji ste pet puta lepši, zgodniji, pametniji, a deset puta više nezadovoljniji. Ali problem nije ni u pameti, ni u izgledu, ni u ponašanju, problem vaših emocija se krije u vašoj podsvesti. Kada jednom, napravi način, kroz tretman hipnoterapijom ili peat metodom, prihvatite sebe,  vi nikada više nećete razmišljati na ovaj način. Osećaćete se srećno i uživaćete u sebi, baš takvi, kakvi jeste. Jer upravo takvi i treba da budete.