Gojaznost i zavisnost od hrane
Gojaznost ili prekomerna telesna težina se sve češće javlja kod odraslih, ali i kod dece. Sve više imamo potrebu za preobilnim porcijama, za slatkišima, grickalicama, brzom hranom. Često jedemo kada nismo gladni, stalno nešto grickamo, a apetit nam raste iz dana u dan. Sve to nas može dovesti do gojaznosti ili zavisnosti od hrane, slatkiša.
Probali smo sto dijeta, koje su nam pomogle da na kratko regulišemo telesnu težinu, a onda su nam se kilogrami ponovo vratili, ili nam te dijete nisu uopšte pomogle. A mi smo i dalje nezadovoljni, pada nam samopouzdanje, skrivamo se od tudjih pogleda… Nosimo garderobu koju ne volimo, ne viđamo se sa suprotnim polom, itd. I tako postajemo jos nezadovoljniji, a jedino što nam čini zadovoljstvo je ponovo uzimanje hrane.
Zašto imamo potrebu da unosimo previše hrane?
Pre svega, da bi rešili neki problem, mi treba da znamo njegov uzrok. Najčešći uzroci zašto imamo potrebu da stalno jedemo su emocionalna nezadovoljstva ili razne traume, koje su najčešće nastale u detinjstvu ili zrelom dobu. Gojasne osobe najčešće koriste svoje telo kao neku vrstu „štita“. Podsvesno smatraju da se na taj način brane od onoga što su doživele, npr. kod silovanja, fizičkog maltretiranja ili dok su bili deca, kod strogih i nikada zadovoljnih roditelja.
Gojaznost – uzroci problema
Veoma često ovaj problem potiče jos iz ranog detinjstva, kada deca nisu imala drugi način odbrane, nego su višak kilograma koristili da pobegnu od neke situacije, ili da se sakriju. Na taj način su pokazivali svoj bunt i nezadovoljstvo. Ili su previše konzumirali hranu – kako bi nadomestili ljubav i pažnju koju nisu imali kod kuće. Takođe, ako je majka previše hranila svoje dete koje je bilo mršavo, ono je steklo naviku da dosta jede, kako bi mama bila zadovoljna.
Svi znamo da nam hrana izaziva zadovoljstvo, a posebno slatkiši. U današnje vreme, kada smo pod stresom, previše radimo ili nemamo posao, nemamo novca da putujemo, idemo u pozorište, restorane, šoping, postajemo nezadovoljni, ljuti, tužni, ali imamo potrebu da nekako, pa barem na kratko budemo srećni i zadovoljni. I ono što je uvek tu, o čemu se često priča, piše, reklamira je – hrana. Onda mi jedemo, pa se prejedamo, da barem na kratko budemo srećni. Često ste čuli da neko kaže: „Ja jedem iz dosade“, ili „Jedem na nervnoj bazi“, ili „Svaki dan imam potrebu da jedem slatkiše“. Ovo je pokazatelj da sami nesvesno koristimo iste obrasce ponašanja, da bi bili srećni, ispunjeni, zadovoljni.
Gojaznost kao loša navika
Međutim, ovo kratko zadovoljstvo, kada napunimo stomak, stvara lošu naviku kojoj se stalno vraćamo i uvek u istoj situaciji reagujemo na isti način. Unosimo velike količine hrane, samo da bi napunili stomak, a da pri tom ne obraćamo pažnju na ukus, miris hrane, i ne dozvoljavamo sebi da osetimo prirodnu sitost. Često nam se posle obilnog unosa hrane javlja krivica, ljutnja na samog sebe, tuga, kajanje. Na ovaj način samo produbljujemo problem i vrtimo se u krug.
Veće nezadovoljstvo izaziva još veću potrebu za unosom hrane, a samim tim i veći broj kilograma, što se može loše odraziti i na naše zdravstveno stanje. Ovakvim načinom ponašanja nikako nećemo rešiti naš problem, jer se problem nalazi u našoj podsvesti, gde su smeštene sve naše reakcije i naša naučena ili stečena ponašanja, od rođenja pa do danas.
Kako nam može pomoći Hipnoterapija ili P.E.A.T metod?
Obe metode rade na podsvesnom delu našeg uma, da bi otkrili uzročnike koji su doveli do loših navika. Šta je ono zbog čega se tešimo hranom? Suština je da mi kroz hipnoterapiju ili p.e.a.t uklonimo to osećanje, kako bi smo prihvatili i zavoleli sebe, svoju ličnost i svoje telo. Kada prihvatimo sebe, mi ćemo promeniti svoje navike, što će dovesti do toga da oslabimo bez gladovanja. Jednostavno, više nećemo imati potrebu da se štitimo hranom, nećemo robovati hrani. Postaćemo svesni da ima puno drugih stvari u životu koje nam donose zadovoljstvo. Samim tim postaćemo samopouzdaniji, srećniji ali i zdraviji.