misli (Arhiva) • HTB i PEAT

Šta su emocije?

Emocije su psihička funkcija čovečijeg mozga i definišu se kao sposobnost čoveka da uspostavlja specifičan odnos prema informacijama koje ga stalno bombarduju. Informacije mogu da budu spoljašnje i unutrašnje. Spoljašnje informacije dolaze iz spoljašnje sredine, od ljudi, događaja, pojava… Unutrašnje informacije su impulsi iz našeg tela ili naše misli. Emocije se dele na:

Primarne emocije (radost, žalost, strah, gnev)
Emocije koje donose samo ocenu na primer (strah, ponos, osećanje krivice…)
Emocije koje se odnose na čulnu stimulaciju (bol, užas, uživanje…)
Emocije koje se odnose na druge ljude(ljubav, mržnja, sažaljenje…)
Emocije koje se odnose na procenjivanje(humor, lepota, čuđenje…)

Emocije nastaju u delu mozga koji se naziva limbički sistem. Emocije su, može se slobodno reći, najvažnija psihička funkcija.

Prema svakoj informaciji bilo da ona kod nas proizvodi osećaj ugodnosti ili neugodnosti, hteli mi to ili ne, mi imamo određeni emotivni odnos. To znači da emocije same po sebi nisu ni pozitivne ni negativne, već da one predstavljaju naše reakcije na događaje iz spoljašnje sredine ili u nama, koje procenjujemo kao dobre (pozitivne) ili loše (negativne) po nas. Zdrave emocije su one koje nam pomažu da ostvarimo svoje ciljeve dok nas nezdrave ometaju u dostizanju ciljeva. Nezdrave emocije su: anksioznost, panika, depresivnost,bes, osećanje krivice itd… Nezdrave emocije duže traju u njihovoj osnovi je iracionalan način razmišljanja, dok su zdrave emocije prolazne i u njihovoj osnovi je racionalan način razmišljanja.

Ako smo mi procenili neku situaciju kao negativnu, na nju možemo reagovati na zdrav način (negativne emocije) ili na nezdrav način(nezdrave emocije). Cilj hipnoterapije je da mi naučimo klijenta da prepozna negativnu situaciju i na nju reaguje negativnim emocijama umesto nezdravim. Primer: ako izgubimo nama blisku osobu mnogo je korisnije za osobu da bude tužna nego depresivna i očajna. U ovom slučaju tuga je zdrava emocija, depresija i očaj – nezdrava emocija. Često se postavlja pitanje zar nije tuga simptom depresije i u čemu je tu razlika? U osnovi depresije je iracionalan način razmišljanja.

Tuga – obično ima svoj okidač, uzrok – posledica, prolazna je, to je normalna reakcija na neki događaj i osoba nastavlja sa svojim životnim aktivnostima i više se ne oseća tužno nakon što je prošao uzrok ili je osoba pronašla način da se adaptira na novonastalu situaciju.

Depresija – Njoj ni ne treba neki određeni okidač, životni tok i ritam se menja, osoba nije u stanju da obavlja svakodnevne aktivnosti. Osećaj tuge, bezvoljnosti je preplavljuje na fizičkom, psihičkom nivou. Tuga je zdrava reakcija na neku životnu okolnost. Depresija je patološko stanje tuge i znak je psihičkog disbalansa, i ukoliko su simptomi izraženi i traju duže od 2 nedelje i utiču na naš život neophodno je potražiti stručnu pomoć.

Simptomi depresije:

Učestala tuga i strepnja
Osećaj beznadežnosti
Osećaj krivice
Poremećaj apetita i ishrane
Smanjena fizička aktivnost
Nesanica i buđenje u zoru
Razmišljanje o samoubistvu
Smanjena seksualna želja
Smanjena želja za druženjem

Uzroci depresije:

Nasledje
Ukoliko osoba ima nisko samopoštovanje veće su šanse da na stresni događaj reaguje depresivno
Bolesti
Gubici

Najbitnije je da reakciju uskladimo sa situacijom. Kao što nije dobro negirati nepovoljnu situaciju i potiskivati emocije, tako nije dobro ni preterivati i pojačavati svoje emocije. Samo kada smo iskreni prema sebi radimo u svoju korist.

Šta su opsesivno-kompulzivni poremećaji?

Opsesivno-kompulzivni poremećaji(OKP) predstavljaju neku vrstu prisile, kojoj osoba koja vrši tu prisilnu radnju nije u stanju da se odupre, nego je prisiljena da je ponavlja.

Opsesije je javljaju u obliku prisilnih misli, osećanja, ideja, a kompulzije se odnose na ponašanje, odnosno osoba je prinuđena da uvek ponavlja istu radnju. Kompulzije najčešće nastaju, kao reakcija na opsesivne misli. Naime, da bi prekinula određen tok misli, osoba pribegava kompulzijama. Pr. Opsesivne misli o prljavštini, zarazi, bakterijama, teraju ovakvu osobu da više vodi računa o higijeni.

Kada nastaju OKP?

Mogu nastati još u detinjstvu, ali i u zrelim godinama. Podjednako se javljaju kod muškaraca i kod žena. Ovakav način ponašanja utiče na njeno kompletno funkcionisanje, kako u privatnom životu, relacijama, poslu, društvenim odnosima. Često su osobe sa OKP povučene i teško im je da izađu iz kuće, posebno ako su te kompulzije izražene.

Razlozi nastanka?

Opsesivno-kompulzicni poremećaju nastaju iz različiti razloga kao što su loši odnosi roditelja i dece u porodici, kod preterano zahtevnih roditelja ili onih koji zapostavljaju decu. Kao posledica stresa, zlostavljanja,raznih trauma, a mogu biti i genetski uslovljeni. Najčešće su udruženi sa depresijom, socijalnim fobijama, anksioznošću, napadima panike, poremećajima ishrane i poremećajem ličnosti.

Ponavljamo radnje, jer radimo automatski.

I ako se svima nama dešavalo da se vraćamo, da proverimo da li smo zaključali vrata, ugasili šporet, to nam se dešava jer su to automatizmi, koje radimo bez razmišljanja( iz podsvesti). Ali kada osvestimo ovu radnju, mi je više nećemo ponavljati.

Međutim, osobe koje imaju opsesivno-kompulzivne poremećaje su vrlo svesne svojih prisila, i ne mogu da im se odupru. Svojim prisilnim mislima i radnjama bave se nekoliko sati u toku dana, čak više puta dnevno.

Najčešće opsesije su:

Prisilne misli o strahu od zaraze: stalno su zabrinuti da ne dobiju neku bolest, strepe od bakterija, prljavštine. U svemu vide zarazu.

Prisilne misli o preciznosti: da stvari, predmeti u kući, garderoba, radni sto, moraju biti složeni po nekom, njihovom redu, da je sve „pod konac“.

Misli o seksualnosti, i nedozvoljenim radnjama i bizarnosti.

Misli o agresiji, o samopovređivanju i povređivanju drugih.

Kako bi se oslobodila ovih neprijatnih, opterećujućih misli, osoba izvodi, ponavlja određene radnje (rituale), uvek na isti način, čak i isti broj puta.

Najčešće kompulzije su:

Strah od zaraze: često se kupaju, peru ruke do te mere da im se koža istanji i prokrvari. Ali oni uporno ponavljaju ovu radnju. Takođe čiste kuću svaki dan, peru garderobu, obuću. Ponekad i ne izlaze iz kuće godinama, kako se nebi razboleli.

Prislila o preciznosti: uvek se oblače i svlače po istom redosledu, i to ponavljaju po nekoliko puta, ponavljaju pokrete brijanja, stvari po kuci raspoređuju uvek naisti način, otključavaju i zaključavaju vrata po nekoliko puta.

Potreba za čišćenjem: po nekoliko sati čiste i raspremaju kuću, kancelariju…

Sve ove prisile rade uvek na isti način, tačno određenim ritmom i tempom, po dobro poznatom rasporedu. Iako su ovo svesne radnje, oni nisu u stanju da im se suprotstave, prisiljeni su da ih ponavljaju, što u njima izaziva tugu, bes, ljutnju, nezadovoljstvo, a vrlo često i povlačenjeiz društva i depresije .

Latentni OKP

Iako nemaju dijagnozu, osobe koje su veoma odgovorne, precizne, perfekcionisti, preterano posvećeni poslu, imaju izražen osećaj za pravdu, su latentni OKP, ali ne mora da znači da će to i postati u potpunosti.

Preuzmite kontrolu nad sobom.

Rekli smo da su osobe sa OKP svesne svog ponašanja, ali često nisu svesne šta je izazvalo ovakvo ponašanje. Zato je hipnoterapija ili peat metod dobrar izbor u otklanjanju ovih problema.Oba metoda ulaze u podsvesni deo uma, koji im pomaže da pronađu pravi uzrok problema.

Ovakva osoba se edukuje, da se uz pomoć određenih taktika i tehnika izbori sa svojim ponašanjem, da preuzme kontrolu,kako bi mogli da funkcionišu bez problema u svom socijalnom i društvenom okruženju.

Jer kada osoba izgradi novi „obrazac ponašanja“, prisile će nestati. Neke prisilne oblike ponašanja je moguće totalno eliminisati, a drugi se mogu smanjiti. To zavisi od jačine prisila i od same želje i motivacije klijenta.