higijena

Svetska zdravstvena organizacija uvrstila je stres na radnom mestu u priručnik međunarodne klasifikacije bolesti, a sindrom sagorevanja na poslu prepoznala  kao posledicu hroničnog izlaganja ovoj vrsti stresa. Ovaj sindrom je sve prisutniji u 21om veku, upozoravaju stručnjaci. Posledice su dugoročne i mogu biti štetne po mentalno zdravlje građana. Sve je više pojava koje mogu biti okarakterisane kao stresor. Sindrom sagorevanja na poslu ima tri faze: Prva faza – razdražljivost, anksioznost, slaba koncentracija, poremećaj spavanja… Druga faza – izbegavanje radnih obaveza, nedolazak na posao… Treća faza – ima simptome depresije koja zahteva stručnu pomoć psihijatra.

Stresor – uzroci i mehanizmi

Stresor je bilo koji spoljašnji ili unutrašnji događaj koji od organizma zahteva pojačani napor i novi način prilagođavanja izmenjenim uslovima. Po svojoj prirodi, stresor može biti fizički, psihički ili socijalni.

izvor: Wikipedia

Do depresije dovodi hroničan stres uslovljen dinamikom života koji živimo u današnjici i to je nešto sa čim se suočavamo svakodnevno. Neretko se javlja kako na poslu tako i na fakultetu i školi. Primer: Student ide na ispit, u glavi puno informacija; iz spoljašnje sredine, iz tela (umor, spava mi se), iz svesnog uma (pašće, mama, tata šta će reći…), podsvesni um (opasnost, strah). Aktiviraju se mehanizmi BORI SE, BEŽI, student ih gasi jer mora da ide na ispit. To dovodi do uznemirenja, agresije, besa, depresije… Informacije i dalje pristižu, opasnost raste, nadbubrežna žlezda pojačano radi – adrenalin raste, sužavaju se krvni sudovi, ubrzano disanje, ubrzan rad srca… Isti mehanizam se aktivira i kada krenete na posao. Gužva, zastoj, sviraji, kasnite na sastanak, posao, iz svesnog uma informacije (propašće posao, dobiću kaznu, otkaz…), iz podsvesnog uma informacija (opasnost,strah)…

Stigmatizacija

Svako od nas je sigurno gledao film gde smo videli da ljudi posle napornog dana, nedelje odu kod svog terapeuta. Međutim edukacija o mentalnom zdravlju kod nas još nije dostigla taj nivo. Na žalost kod nas se ti odlasci još uvek doživljavaju kao luksuz, kao nešto sramotno. Neretko ćemo čuti „šta će mi to“, pa nisam ja lud, ni bolestan… Deca koja u školi budu upućena kod psihologa, defektologa, pedagoga, od svojih vršnjaka uglavnom budu klasifikovani kao ludak, defektan, nije normalan i budu izloženi vrlo neprijatnim šalama.

Mentalna higijena

Edukacija mentalne higijene (i podizanje otpornosti na stresor) ima za cilj da ljudima ukaže kako učiniti prevenciju i ne doći do treće faze, da posao ne bude čitav njihov život, da se bave sobom, ličnim zadovoljstvima… Mentalna higijena je važna koliko i fizička. Zdravlje je stanje psihičkog i fizičkog blagostanja. Redovna mentalna higijena se može postići i hipnoterapijom koja omogućava unutrašnji balans i stvaranje harmoničnog odnosa sa okolinom. Hipnoterapija uspešno oslobađa od stresa kojem smo svakodnevno izloženi, a čiji je uzrok neretko poslovne prirode – rokovi, toksično radno okruženje i pritisak visokih očekivanja.