Kocka, problem koji je rešen. Vratimo se malo u prošlost prvo… Godina je 1992. Gradom grmi energija razaranja. Emotivnog, fizičkog… Umire mi otac. Pravo iz kuće izlećem u najbližu kockarnicu (dobro, ne može se nazvati kockarnicom, imala je samo poker aparate). Sedam za prvi aparat i gubim… Dobijam? Ne sećam se. Potiskujem bol gubitka oca. Sutra – ponovo. I tako dok se nisam zaposlio kao prodavac uličnog nakita i rukotvorina kod jednog divnog Srbina koji me prihvatio kao sina. Počinjem da ga potkradam da bih imao da se kockam, potpuno nesvestan. U transu. Godine raspleta (devize, devize, devize…) Slede „devedesete“ u punom sjaju. Neću lagati, bio sam uključen u promet deviza, jer nakon smrti oca ostali smo na ničemu, praktično. Novac koji „zaradim“ odlazi na – kocku. Otkrivam ručni poker, rulet i ajnc. Kockanje u bilijaru, kockanje „šlaga“… Cela priča. Da se zaustavim na trenutak i […]
Lični ugao
Strah, panika, agorofobija i ja
Strah i njegovi pratioci Pričam sada moje iskustvo sa paničnim napadima, agorafobijom i onim što prosto zovemo – strah. Skratiću i ublažiti koliko je moguće. U jednoj od bolnica u Beogradu, imala sam vežbe na koje sam ja dolazila autobusom. Iz meni tada nepoznatih razloga ja počinjem da uzimam taksi, primećujem nesigurnost pri hodu, vrtoglavicu, srce lupa kao ludo. Šetnja Knez Mihajlovom nemoguća misija, kako sam je prošla i kako sam stigla do stana verujte da nemam pojma. Počinjem da se povlačim u sebe, nigde ne idem i niko mi ne dolazi. Strah i dalji problemi Tada počinju psihosomatske tegobe, dijareja, povraćanje, ubrzan rad srca, preznojavanje, drhtanje i sve po redu. Pomoć tražim u Palmotićevoj – Institut za mentalno zdravlje. Tada počinje rat 1999.godina, ja gubim bebu, i eto nove zabave. Sve vreme sam ja i dalje u strahu, panici, iščekivanju nekada manje, nekada više. Dobijam […]