Blog

Moram i treba nas opterećuje i povređuje

06/11/2019 - Gordana Zirojević

Da li ste primetili koliko puta sebi, u toku dana govorite „moram i treba“. U današnje vreme, kada imamo puno obaveza i nerealnih očekivanja od sebe i od drugih, stalno postavljamo nove i nove ciljeve, i primoravamo sebe. I onda, kada uspemo da realizujemo svoje, zamišljenje ciljeve, mi nastavljamo dalje da vršimo pritisak na same sebe, i stalno smo nezadovoljni i imamo nove prohteve.

Reči moram i treba izazivaju otpor!

Većina ljudi nije uopšte svesna kakav pritisak sebi pravi, kada konstantno ponavlja :“Ja moram da uradim ovo, ja moram ono, ja moram da smršam, ja moram da položim ispit itd“. Ako konstantno ponavljamo sebi „moram i treba“, mi, ne samo da vršimo pritisak na sebe, nego i automatski izazivamo suprotan efekat, neku vrstu otpora. I što više razmišljamo o tome, više se opterećujemo i ulazimo u začarani krug.

Društvo i vaspitanje nam nameće da moramo i treba!

Odrastamo u društvu, u kome se stalno nešto“ mora“. Kada smo bili deća, odrasli su nam govorili da moramo da jedemo, moramo da učimo, moramo da završimo školu, moramo da se udamo ili oženimo,itd. Navikli smo, još od malih nogu, da stalno nešto „mora“. Takve navike stvaraju automatizme u našoj podsvesti, i mi reagujemo kako smo naučeni. Potpuno nesvesno, prisiljavamo sebe da radimo ovo ili ono, jer smo tako naučili, i smatramo da je to normalno. Drugim rečima, mi ne zmamo da može drugačije.

Koliko puta ste čuli da gojazna osoba ponavlja sebi i drugima: „Ja moram da smršam“? I šta se dešava? Umesto da oslabi, postaje sve gojaznija. Takođe, pušač, koji govori sebi da mora da ostavi cigarete, nikada ne uspeva u tome. Student, koji govori sebe da mora da nauči i položi ispit, doživljava razočarenje.

Moranje može dovesti do zdravstvenih problema!

Moram i treba su reči koje izazivaju različite zdravstvene probleme, psihološke, pa i fiziološke. Često ovakve osobe imaju problema sa krvnim pritiskom, stresom, samopouzdanjem, anksioznošću, depresijom,probleme u relacijama, nesanicom, seksualnim disfunkcijama, pa čak može doći i do autoimunih oboljenja i oboljenja organa.

Zamenimo reči moram i treba, rečima koje manje opterećuju!

Moram i treba su reči koje nisu poželjne u našem rečniku. To su reči koje nam prave blokadu u našem podsvesnom umu, opterećuju nas i dovode do suprotnog efekta. Moram i treba su reči, koje nikada ne treba da koristimo u svom rečniku. Umesto „moram i treba“, možemo da koristimo bilo koje pozitivne reči, a koje su manje opterećujuće. Možemo da koristimo neke jače reči: hoću, mogu, uradiću, uspeću. Čak i reč „želim“ spada u reči koje imaju slabiju jačinu. Jer, kad kažemo „ Ja želim“, mi izražavamo ono što bi voleli da se desi. Želimo, ali nismo sigurni da ćemo u tome uspeti, i nismo još pronašli rešenje kako ćemo to uraditi. Ali kada kažemo sebi „ Ja hocu…., ja ću uraditi to…“, mi sa sigurnošću i verom u sebe postižemo svoj cilj. Pokazujemo da smo ohrabreni i odlučni u rešavanju problema.

Ako se samo malo opustimo i razmislimo da je zivot satkan od manjih i većih uspeha i neuspeha, shvatićemo da mi neke stvari, koje zavise od nas, možemo da uradimo na način koji je nama prihvatljiv. Ali, stvari, koje ne možemo da promenimo, mi možemo da prihvatimo, onakvim, kakve zapravo jesu. Na taj način, moćićemo da se koncentišemo na druge stvari, koje su nam važne, da napravimo drugačije izbore i da vrednujemo na drugačiji način.

Kako se osloboditi ovog pritiska?

Tek kada se opustimo i kada svesno razmislimo o tome da li mi stvarno moramo i treba da uradimo ovo ili ono, počećemo da živimo srećnije. Jer, sve je lakše uraditi kada nismo pod pritiskom i kada smo opušteni. Međutim, nekada je ovakav vid razmišljanja toliko ukorenjen u čoveka, da nije u stanju da se svesno izbori sa tim. Zato su naše psihoterapeutske metode:Hipnoterapija i PEAT odličan izbor u rešavanju ovih problema, jer rade na podsvesnom nivou. Ove metode nam omogućavaju da prepoznamo problem, osvestimo ga i rešimo u potpunosti. I ono što je veoma važno, naši klijenti veoma brzo osete promene, i nauče da pravilno reaguju, kada se ponovo nađu u tim situacijama, koje su ranije bile opterećujuće i izgledale da se ne mogu rešiti. I zato, ako, dok čitate, ovaj tekst, prepoznajete svoje ponašanje i svoje reakcije u njemu, dođite da kod nas. To je najmanje što možete da uradite za sebe, jer život je previše vredan, previše dobar.

Anoreksija

26/09/2019 - Gordana Zirojević

Anoreksija je ozbiljan psihološki problem, koji se javlja u mladosti.Različiti su uzroci nastanka poremećaja u ishrani, kao što su anoreksija, bulimija, prejedanje. Neki mogu biti uzrokovani naslednim fakrorima, psihološkim, porodičnim faktorima, nezadovoljstvom sopstvenim izgledom.

Psihološki faktori nastanka anoreksije.

U nastanku anoreksije, najčešći su psihološki faktori. Kod osoba koje imaju anoreksiju je obično veoma nisko samopouzdanje, pa čak se može javiti i anksioznost, depresija, izlivi besa. Zbog toga što se osećaju neprihvaćeno, i nedovoljno dobrim, imaju potrebu da „isprave tu nesavršenost“, smanjenim unosom hrane. Ovaj poremećaj se javlja najčešće u adolescentskom dobu, kada se inače daje veliki značaj fizičkom izgledu. Preko hrane oni sebe kontrolišu ili kažnjavaju, kako bi ispravili sve svoje „greške“ i postali savršeni.

Oni, takođe, vole da jedu, ali imaju opsesivan strah od gojenja, pa gladuju čak i kada su mršavi. Za razliku od ljudi koji se prejedaju i koji traže utehu i zadovoljstvo u hrani, kod anoreksije se ovo zadovoljstvo uskraćuje. Bulimija je još jedan poremećaj u ishrani, kada se hrana koja je uneta u organizam, namerno oduzima, povraćanjem. Često koriste i laksative,kako bi se uneta hrana što pre izbacila i kako bi se oslobodili „krivice“,jer su uživali u hrani. Nekada su anoreksija i bulimija udružene. Češće se javlja kod žena.

Anoreksija dovodi do raznih problema.

Osobe sa anoreksijom imaju problema sa izražavanjem emocija, samopouzdanjem, poverenjem i sumljaju u sebe i nikad nisu zadovoljni sobom. Često se previše bave svojim fizičkim izgledom, iscrpljuju fizičkim vežbama, unose minimalnu količinu vode i hrane. Ta vrsta opsednutosti nekada može ići dotle, da neprestano mere obime svoga tela. Često postoje i poremećaji seksualnosti, izostanak menstruacije, nizak pritisak, aritmije, anemija, gubitka koncentracije. Koža im je obično suva i osetljiva, sa podlivima, a kosa slaba. Zbog upornog izgladnjivanja, može doci i do letalnog ishoda. Ali, ako ova osoba prepozna svoj poremećaj i podvrgne se nekoj vrsti terapije, promeni svoje ponašanje, ona može normalno da funkcioniše.

Porodični odnosi su najvažniji.

Porodični odnosi su veoma važni za nastanak svih poremećaja u ishrani, pa tako i kod anoreksije. Najčešće su roditelji veoma strogi i imaju veoma visoka očekivanja od svoje dece. Ova deca su obično mirna i poslušna i žele da udovolje roditeljima, na njihiva očekivanja. Zbog toga, što ne mogu da odgovore na ova, visoka očekivanja, deca gube samopouzdanje, osećajući da nisu dovoljno dobri i kažnjavaju se ograničavanjem unosa hrane.

Još jedan bitan faktor u nastanku anoreksije su društveni obrasci, koji „ diktiraju“ savršen izgled. U današnjem, modernom društvu, daje se veliki značaj fizičkom izgledu. Na svim medijima, bilo da su to tv, modni časopisi, reklamni materijali, uvek su u prvom planu mršave osobe. Hteli ili ne, to je ono što nesvesno ulazi u naš um, i po tome određujemo da li smo fizički dovoljno dobri ili ne.Kod adolescenata, ovo je jako bitna stvar i od toga zavisi da li će neko biti prihvaćen u društvu ili ne. Tako da ovo može biti okidač za nastanak anoreksije.

Uporne i dugotrajne dijete, takođe mogu biti uzrok nastanka anoreksije.

Postoji još jedan, poremećaj ishrane, koji može dovesti do anoreksije, a naziva se ortoreksija. Ortoreksija je patološki poremećaj vezan za konzumiranje isključivo zdrave hrane. I nastao je u novije vreme. Ta potreba za zdravom ishranom može dovesti izgladnjivanja, zbog nedovoljnog unosa hranljivih materija.

Koju terapiju izabrati?

Hipnoterapija ili peat metod, mogu biti odličan izbor u rešavanju anoreksije, kao i ostalih poremećaja u ishrani. Oba metoda rade na podsvesnom nivou. A, u naša podsvesti su smeštena sva naša iskustva, automatizmi, sve navike, naučene tokom života, sve emocije. Na taj način, mi dolazimo do srži problema, odnosno, onoga što je uzrokovalo problem. Jer da bi rešili neki problem, potrebno je da pronađemo njegov uzrok. Na podsvesnom nivou, mi ćemo pomoći klijentu da se oslobodi tih negativnih obrazaca ponašanja i razmišljanja, koji su doveli do problema. Kada usvoji nove načine razmišljanja i vrednovanja sebe, moći će da bude srećan i da se ponaša onako, kako želi.

Ono što je jako važno, je, da je osoba svesna svog problema, ali i da želi da ga reši. Onda mi, u zavisnosti koju metodu izaberu ( hipnoterapija ili peat metod), uz pomoć određenih taktika i tehnika, pomažemo klijentu da reši svoj problem. Poverenje i iskrenost između terapeuta i klijenta je jako važno. Uvek naglasimo klijentu, da mi ne možemo ništa da mu uradimo. Mi možemo da mu pomognemo samo onoliko, koliko nam on dozvoli.

Emotivna napetost, somatizacija, asertivnost

29/08/2019 - Svetlana Stojković

Emotivna napetost, nerešeni problemi u porodici, problemi na javnom mestu, brige, nedozrelost za izvesne zadatke, konfliktne situacije, sve ovo dovodi do pretvaranja energije libida i afekta u telesne simptome. Glava, bol u vratu, mišići su zategnuti i bolni, problemi sa varenjem… Stres utiče negativno na sve sisteme u organizmu. Medicinski termin za ovu pojavu je – somatizacija, tj. fizička manifestacija psihološkog problema. Fizički siptomi obaveštavaju da se iz tenzije prešlo u stres, tako da postoji rizik od narušavanja zdravlja. Najčešće su podložni želudac, glava i koža. Posledice potiskivanja emocija su nepoželjne i mogu dovesti do ozbiljnih stanja kao što su: anksioznost, panični poremećaji, depresija, psihosomatska oboljenja (…somatizacija), nedostatak empatije, a sve to utiče u velikoj meri na kvalitet života.

Ključ rešenja

Ključ rešenja je asertivnost. To je veština da se osoba zauzme za sebe i efikasno ispunjava svoje potrebe, aktivno napreduje prema svom cilju i sama preuzima korake za njegovo ostvarenje. Razlika između asertivnosti i agresivnog ponašanja je u tome što agresivno ponašanje karakteriše zauzimanje za sopstvene interese na vrlo direktan način ali i istovremeno nepriznavanje tuđih prava. Takve osobe iskazuju svoje emocije vičući, psujući, gestovima koji vređaju druge. Često dolazi do fizičkog obračuna. Ovakvim ponašanjem agresivna osoba može postići cilj ali ne dugoročno. Suština asertivnog ponašanja je da se u svakoj situaciji ponašate u skladu sa svojim željama, da pri tome izbegnete sukob i naravno u skladu sa određenim pravilima koja su za sva ljudska bića u društvu jednaka. Hipnoterapija je tu da vam pomogne da se uspešno transformišete u asertivnu osobu. Neophodna su dva koraka, prvi je da se promeni vaše mišljenje, a korak dva je vaš odnos prema onima sa kojima ima problema u komunikaciji.

Emocije

Somatizacija (grč.soma=telo) je poremećaj u kojem se psihički i emocionalni problemi izražavaju na telesnim simptomima… Emocije su divna stvar kada se šalju i primaju na pravi način. Bitno je da prepoznamo emocionalnu ucenu tj.način manipulacije druge osobe koja kod vas izaziva grižu savesti, strah, odgovornost… Naravno, svako ima pravo da pokuša da isprovocira neka vaša osećanja, emocije ali ono što je na kraju poenta je da izvršnu moć ipak imamo mi sami. Da biste shvatili koji je najbolji način da na njih odgovorite, važno je da prvo odlučite odgovaraju li vaše emocije trenutnoj situaciji. Emotivne reakcije naravno mogu biti korisne kada se dogode u pravim situacijama. Ako je emocija korisna možete poslušati šta vam govori ali ako nije korisna – šta uraditi? Tada činimo prvi korak – promena mišljenja, tražite drugi način razmišljanja o datoj situaciji. Ljudi koji imaju problem sa razumevanjem svojih emocija takođe imaju više teškoće da se osećaju bolje. Važno je obratiti pažnju na svoje emocije i shvatiti šta osećate. Ovo će pomoći da rešite neprijatne situacije, važno je zapamtiti šta ste naučili iz situacije kad ste se osećali ljuto, besno, uplašeno i kako ćete reagovati u sličnoj situaciji kada se ponovi.

Menjajući asocijaciju na određenu informaciju naša reakcija je promenjena – suština rada hipnoterapije.

Svesni i podsvesni um

12/08/2019 - Gordana Zirojević

Ljudski um prima poruke iz 4 izvora:

Spoljna sredina iz koje dolaze poruke, kao što su, kakvo je vreme, muzika, novosti, televizija, posao, verbalna komunikacija.
Naše telo: svi pokreti, aktivnosti, pritisci, osećaj napetosti, bolovi, neprijatnosti, prijatnosti, i naše telo šalje ove poruke našem mozgu.
Svesni um, koji funkcioniše na bazi logike, analitike, realizacije i donošenja odluka.
Podsvesni um-prima i zadržava, bez prihvatanja ili odbacivanja sve poruke koje dobijamo iz našeg socijalnog, genetskog, religioznog miljea.

Dva urođena straha!

Rađamo se sa dva urođena straha: strah od gubitka ravnoteže i strah od iznenadnog zvuka koji dolazi iza leđa. Svi ostali strahovi su stečeni tokom života.

Postoje četiri zone uma, po kojima čovek funkcioniše:

1.Svesni um, koji prikuplja informacije iz spoljašnjeg sveta.On pamti i zadržava informacije u toku sat, sat i po vremena. Ovaj deo uma upravlja našim čulima: vida, sluha, ukusa, mirisa, dodira. Na osnovu toga učimo, stičemo nova znanja i iskustva. Svesni um funkcioniše po principu:

Logike, kako sama reč kaže, istinito i pravilno mišljenje, koje pokušavamo da objasnimo na razumljiv i prihvatljiv način.

Analitike: analiziramo situacije, razlažemo ih na delove i tražimo adekvatna rešenja, a na osnovu predhodnih iskustava.

Racionalizacije: objašnjavamo naše postupke, bili oni dobri ili ne.(pr. kod pušenja). Ova osobina proizilazi iz naših znanja, iz onoga što smo čuli, pročitali, videli.

Donošenja odluka: kada smo razmislili i dovoljno dugo analizirali, tada ćemo doneti odluku, za koju smatramo da je najispravnija.

2. Kritički um, koji se nalazi jednim delom u svesnom, a drugim delom u podsvesnom umu. Kritički um je filter koji propušta informacije između ova dva dela uma. Zadržava informacije, osećanja, samo dvadesetčetiri časa.

3. Podsvesni um je deo uma koji zadržava sećanja od rođenja, pa do sadašnjeg vremena, u životu svakog čoveka. U podsvesnom umu se sva naša iskustva, sve automatske reakcije, sva osećanja i sva naučena ponašanja. Kada se rodimo, mi nemamo nikakva znanja ni iskustva. Ali vremenom, svakodnevno, mi stičemo nova znanja, iskustva, reakcije. I to se dešava ceo život. Sva ova iskustva smeštena su u podsvesnom delu umu, koji predstavlja jednu vrstu skladišta. Kad god nam je potrebno, mi ćemo moći da iskoristimo ta znanja, iskustva, te reakcije. Da bih to bolje objasnila, uporedicu naš um sa CD-om. Kada kupite CD, on je prazan, ali vremenom, vi ćete narezati određene sadržaje na naj CD. Oni će se tamo trajno zadržati. Svaki put, kada vam bude potreban neki deo tog sadržaja, vi ćete uključiti taj CD. Isto se dešava i sa našim podsvesnim umom.

Šta su automatizmi?

Automatizmi, ili automatski naučene radnje su najbolji primer, kako funkcioniše podsvesni um. To su sve one radnje koje radimo bez koncentracije, bez razmišljanja. Ne treba da ih učimo ili se podsećamo, sigurni smo da ih znamo. To su vožnja automobila, bicikla, hodanje, trčanje, čitanje, pisanje, zaključavanje vrata, peglanje,..itd. Svaku od ovih radnji smo naučili u nekom periodu života. I jednom, kada smo je naučili, zapamtili smo je našim podsvesnim umo, odnosno ona je postala automatska reakcija. Toliko o njima ne razmišljamo, da nam se desi da se nakon zaključavanja vrata i odlaska od kuće preispitujemo, da li smo ih zaključali?!

4. Primitivni um je deo podsvesnog uma u kome su sačuvane sve primitive uspomene, genetsko nasleđe, način na koji učimo sve u životu. Ovde su prisutne i primitivne reakcije: bori se, beži, padni u nesvest.

U koji deo uma prvo odlaze informacije?

Informacije koje dobijamo u toku dana, ulaze prvo u svesni um, pa u svesni deo kritičkog uma, gde se akumuliraju i zadržavaju. Kritički um neče analizirati informacije, niti ih propuštati u podsvesni um, sve dok je svesni um prisutan. Ali, kada se kritički um iskljuci, kao naprimer u snu ili u hipnozi, tada nema analize ni zadržavanja informacija.

Kako se problem dešava kroz hipnoterapiju?

U stanju hipnoze svesni um je odsutan, kritički um je dezorjentisan, što dozvoljava da se informacije plasiraju direktno u podsvesni deo uma. Ponekad je potrebno promeniti sadržaj podsvesnog uma ili neke njegove delove. Na primer, kod ostavljanja pušenja, svaki pušač će vam reći da je ukus prve cigarete bio odvratan. I to je njegovo logičko razmišljanje. Međutim, ono što se akumuliralo u podsvesti su osećanja koja je imao, dok je palio prvu cigaretu. Samim tim, što je to radio sa sebi dragim osobama, osećao se sigurno, samopouzdano, važno. Ta osećanja se javljaju i sada, svaki put kada zapali cigaretu. I to je razlog zašto jos uvek puši.

Da bi smo rešili bilo kakav problem( pušenje, gojaznost, depresiju, anksioznost), potrebno je da promenimo ova osećanja i ponašanja, koja dolaze iz podsvesnog uma. Odnosno, ako se setimo primera sa CD-om, mi ćemo „izbrisati“ neke delove koji nam smetaju, a onda ćemo ponovo „narezati nove“, dobre, korisne informacije. Sve to se može postici kroz primenu hipnoterapije, na lak, brz i jednostavan način.

Panika, panični napadi – suočavanje

03/08/2019 - Svetlana Stojković

Panika predstavlja „iznenadan i jak strah jedinke ili cele grupe, koji najčešće nastaje kada je život jedinke ili grupe doveden u pitanje (na primer pri oružanoj pljački, padanju aviona, požaru, itd)“ (izvor: Wikipedia). Panika se često javlja i kod osoba koje boluju od anksioznosti. Panični napad je iznenadni osećaj veoma jakog straha praćenog osećajem da će se nešto „strašno“ desiti. Imamo osećaj da ćemo umreti, izgubiti kontrolu nad sobom, pasti ili poludeti… Pored straha visokog inteziteta prisutni su i telesni simptomi. Najčešći su: preznojavanje, lupanje srca, vrtoglavica, otežano disanje, drhtanje ruku, klecanje nogu… Osoba zbog toga doživljava da se sa njom događa nešto vrlo opasno, da se nalazi u stanju neposredne opasnosti po život. Često se zatvara u kuću koja joj je poznata i sigurna ili zahteva prisustvo poznatih osoba pri izlascima. To dodatno komplikuje situaciju. Jedini način da se rešite straha je da se sa njim suočite oči u oči. Znam, lako je to reći ali možete mi verovati, iz ličnog iskustva pričam. To je otprilike nešto kao suočavanje sa strahom od spostvenog straha. Naravno na početku biće teško, moja peporuka – uz pomoć terapeuta je mnogo lakše, vremenom će se strah skraćivati, prolaziti sve brže i brže.

Panika je stvarna reakcija na stvarni problem. Panični poremećaj je često povezan sa velikim brojem mentalnih stanja posebno sa anksioznim i depresivnim poremećajima. Treba napomenuti da ta osoba nije duševni bolesnik niti bilo šta slično. Ona se samo trenutno nalazi u situaciji sa kojom ne ume ili ne može da se nosi. Često je panični napad praćen agorafobijom, kao takav može da izazove razne međuljudske i profesionalne probleme. Ono što je bitno istaći da nije ni situacija ni prostor ono što izaziva panični napad. To je naš nervni sistem koji se nalazi u stanju visoke pripravnosti. Moramo znati da sve dolazi iz nas.

Hipnoterapija nije „čaroban štapić“ ali može da pomogne, uz obostranu želju,saradnju i činjenicu da terapeut može postići onoliko koliko mu klijent dozvoli.

Uklonite emocionalnu traumu i postanite slobodni

10/06/2019 - Gordana Zirojević

Psihološke ili emocionalne traume mogu nastati u najrazličitijim periodima života. Mogu se javiti čak kod beba ili sasvim male dece, nakon napuštanja ili smrti roditelja. Takođe, često nastaju i kao posledica zlostavljanja, silovanja, rata, saobraćajnih i avionskih nesreća, neprijatan lekarski pregled, operacija.

Traume mogu biti prisutne u životu, još od ranog uzrasta. Iako ih često nismo svesni,one su nekada duboko potisnute u našoj posdvesti. I sve dok ih ne osvestimo, izbacimo na površinu, mi nećemo biti srećni.

Telo ne pravi razliku između psihološke i fizičke traume, i ovo je osnova za sva buduća iskustva.

Endi Han je rekao da trauma deluje na tri centra:

Mentalni u kome se nalaze sva verovanja, koja su rezultat odluka, koje smo doneli u momentu doživljavanja traume.

Emocionalni, u kome se nalaze emocionalne reakcije, strahovi,ljutnja, fobične reakcije

Telesni,u kome su naše telesne granice. Ali kada se naruše postajemo otvoreni za razne uticaje.

Najčešća trauma kod dece je zanemarivanje!

Jedna od najčešćih emocionalnih trauma je trauma zanemarivanja. Nastaje od začeća do druge godine života deteta. Kada se tek rođeno dete odvaja da spava u drugoj prostorij ili se savetuju majke da ne uzimaju bebe kada placu. Ovakvo ponašanje, dete doživljava kao nedovoljno pružanje ljubavi od strane roditelja, što može izazvati veliku traumu. Jer dete, još u majčinoj utrobi oseća sve na emocionalnom, psihološkom, mentalnom nivou. Kada“ disciplinujete „dete da ne traži da ga uzimate iz kreveta, ono će prosto navići na takvo ponašanje. I naizgled će se ponašati onako kako vi od njega to očekujete. Međutim, dete će trpeti na emocionalnom nivou. I može da ispolji emocionalnu traumu, koji će se pretvoriti u nisko samopouzdanje, strahove, depresiju, itd.

Trauma od smrti!

Druga najčešća trauma je trauma od smrti. Ova trauma je takođe, često zastupljena kod dece, nakon gubitka roditelja. Jer gube sigurnost, ljubav, bezbrižnost, zaštitu koju su im roditelji pružali i suočavaju se sa nepoznatim. Posebno je za dete traumatično to što roditelje više nikada neće videti, čuti, i predstavlja jednu vrstu šoka. Ali i kasnije, u zrelim godinama, smrt drage osobe možemo doživeti kao traumu.

Razvod roditelja, psihološka, fizička i seksualna zlostavljanja takođe ostavljaju velike posledice na psihološko funkcionisanje deteta. Deca koja su doživela neki vid traume, uglavnom su plašljiva, nepoverljiva, povučena. Mogu da imaju poremećaj u ishrani, spavanju, seksualnosti. Na psihološkom nivou trauma može da se ispolji kao anksioznost, panični napadi, ljutnja. U starijem dobu, ako se ovaj problem, ove potisnute emocije ne osveste, može da se javi autodestruktivno ponašanje, zavisnost od droge, alkohola, opsesivno-kompulsivno ponašanje.

Emocionalne traume u odraslom dobu!

Emocionalne traume nastale u odraslom dobu takođe ostavljaju velike posledice na čoveka, ako se ne tretiraju. Ratovi su, u prošlosti ostavljali velike traume na vojnike. Iako su se trudili da zaborave te događaje, potisnu ih, ne razmišljaju o njima, oni su uvek bili prisutni. Pojavljivale bi se slike, misli,sećanja, kroz snove, kroz neke svakodnevne asocijacije. Umesto da ih osveste, suoče se sa njima, bivši vojnici bi „bežali“ u alkohol, drogu, postajali bi anksiozni, depresivni, ili razvijali neku fiziološku bolest.

Seksualno zlostavljanje i silovanje je nažalost, takođe jedna od čestih fizičkih i emocionalnih trauma. Silovane i zlostavljane žene i devojke nakon perioda tugovanja, pokušavaju da zaborave sve ono što su doživele, a što je na njih ostavilo traumatične posledice. Ako se zlostavljane dešavalo u detinjstvu, i trajalo duže vreme, imaće teže posledice, nego u odraslom dobu. Međutim, ovo iskustvo, je svakako i uvek neprijatno i bolno. Žena se oseća tužno, depresivno, manje vredno, ljuto, razdražljivo. Nastoje da izbegavaju emotivne i seksualne kontakte, jer se plaše da evociraju potisnute emocije. Povlače se u sebe, što još više izaziva tugu i nezadovoljstvo.

Osvestite negativne emocije!

Ono što je najvažnije da urade osobe koje su doživele neki vid emocionalnih trauma, je da ih osveste. Odnosno da izbace na „površinu“sve te negativne emocije, koje su potisli i ostavili duboko u svojoj podsvesti, a od koji ne mogu pobeći. Iako se trude da o njima ne razmišljaju, ne evociraju ih, one su uvek tu, prisutne, u podsvesti. I samo mo je potreban mali „okidač“, da ponovo aktivira sećanja, koja će izazvati da se loše osećamo.

Metoda prsta za uklanjanje emocionalne traume!

Odlična metoda za uklanjanje emocionalnih trauma je Metoda prsta. Ovom metodom uklonićete bilo koju potisnutu emociju u roku od nekoliko minuta. Kada se suočimo sa svojom traumom, izbacimo je na površinu, osvestimo je, mi ćemo shvatiti da smo jači od nje, da možemo da je prevaziđemo. Tada počinje novo poglavlje našeg života, u kome nećemo biti sprećeni da radimo ono što volimo i što nas čini srećnim.

Metod prsta funkcioniše preko četiri elementa, kao i ostale Peat tehnike:

slika, misao, emocija i telesna senzacija.

Mi ćemo ovom metodom ukloniti traumu iz sva četiri aspekta naših čulnih doživljaja. Moći ćemo i dalje da vidimo ovu sliku, koju smo doživeli, ali više je nećemo doživljavati kao traumu. Nećemo imati misli, osećanja i fizičke doživljaje koje smo imali ranije. Sam naziv „Metoda prsta“, je nastao, po tome, što u toku tretmana, lomimo traumu, lomimo sliku, tako što uperimo kažiprst u centar te traumatične slike. Kada se slika raspadne, trauma nestaje. Zato je ovo čarobna metoda, o kojoj svedoče iskustva mnogih klijenata, kao i samih terapeuta, koj isu se zauvek oslobodili trauma i nastavili da žive onako kako oni žele.